Biće vam mnogo bolje. Postoje dani kada vam se čini da je svet utihnuo baš onda kada vam je najviše trebao. Dani kada telefon ne zazvoni, kada poruke izostanu, kada pogled traži poznato lice – a nailazi samo na prazninu. U tim trenucima, srce ume da šapne nešto bolno: „Ostao/la si sam/a.“ I ta misao zna da zaboli više nego bilo koja izgovorena reč.
Ali zastanite na trenutak. Udahnite duboko. Jer ono što osećate nije dokaz da ste zaboravljeni – to je dokaz da vam je stalo. A ljudi koji umeju da osećaju duboko nikada nisu prazni, čak i kada su sami.
Samoća ume da bude teška, ali ona nije isto što i napuštenost. Nekada je ona faza kroz koju moramo proći kako bismo shvatili ko smo bez tuđih očekivanja, bez stalne potrebe da budemo oslonac drugima, bez borbe da se uklopimo. U tišini se rađa snaga. U praznini se otkriva suština. U trenucima kada mislimo da nemamo nikoga, počinjemo da gradimo odnos sa najvažnijom osobom u svom životu – sa sobom.
Možda su neki ljudi otišli jer nisu znali da ostanu. Možda su vas razočarali, izneverili ili jednostavno nestali bez objašnjenja. To boli. I ta bol je stvarna. Ali njihov odlazak nije dokaz vaše bezvrednosti. Naprotiv – često je znak da ste prerasli odnose koji nisu umeli da vas cene.
Niste vi previše osetljivi. Niste previše emotivni. Niste previše zahtevni. Samo ste osoba koja traži iskrenost, pažnju i toplinu – a to nikada nije previše.
Ako vam se čini da ste sami, setite se svih trenutaka kada ste bili sebi podrška. Kada ste ustali iz kreveta iako vam se nije ustajalo. Kada ste nastavili dalje iako ste želeli da odustanete. Kada ste se smejali kroz suze. U vama postoji snaga koja vas je dovela dovde – i ona vas neće napustiti.
Mir koji vam nedostaje ne dolazi spolja. Ne dolazi kroz nečiju poruku, nečiji dolazak ili nečije izvinjenje. On dolazi iz odluke da prihvatite ono što jeste i ono što je bilo. Dolazi iz oproštaja – drugima, ali i sebi. Dolazi iz razumevanja da nisu svi ljudi suđeni da ostanu, ali da svako od njih nosi lekciju.
Možda danas nemate nekoga pored sebe. Možda vam nedostaje zagrljaj, razgovor do kasno u noć, osećaj da vas neko potpuno razume. Ali to ne znači da će tako biti zauvek. Život se menja brže nego što mislimo. Ljudi dolaze onda kada se najmanje nadamo. Nove prilike se otvaraju kada pomislimo da su sva vrata zatvorena.
I dok čekate da se pojavi neko ko će vam dati toplinu, nemojte zaboraviti da je možete dati sebi. Učinite nešto što vas raduje. Setite se svojih snova. Negujte ono što vas čini posebnim. Jer osoba koja nauči da bude u miru sa sobom – nikada više ne oseća pravu usamljenost.
Možda ste trenutno sami, ali niste izgubljeni. Niste nevidljivi. Niste beznadežni. Vi ste u procesu rasta. A rast ponekad boli, ponekad traži povlačenje i tišinu, ali uvek vodi ka nečemu boljem.
